ЗБОРНЇК РОБОТОХ „STUDIA RUTHENICА” 31 (44)
Нови Сад, 2025, 136 боки
Дружтво за руски язик, литературу и културу (основане 4. 12. 1970. року у Новим Садзе) видава свой глашнїк од 1975. року. Глашнїк/рочнїк по 1987. рок мал назву Творчосц, a од 1988. року виходзи як Studia Ruthenica. Обявени 13 числа Творчосци и 31 числа часопису Studia Ruthenica (вєдно 44 глашнїки). Од трецого числа Studia Ruthenica виходзи як зборнїк роботох. Прилоги/написи у зборнїку ше обявюю по руски зоз резимеами на сербским и анґлийским язику.
31. число Зборнїка Studia Ruthenica пошвецене ювилейом: 50 роки Ґраматики руского язика Миколи М. Кочиша (1974), 30 роки Сербско-руского словнїка І том 1995 – ІІ том 1997 и 15 роки Руско-сербского словнїка (2010). У першей часци обявени напис Блажени Хома Цветкович, Пейц децениї од виходзеня Кочишовей Ґраматики, Од Мацеринского язика по Ґраматику руского язика
Друга часц Зборнїка Studia Ruthenica у цалосци пошвецена Седмому науково-фаховому сходу: „Слово о словох“ Руски язик, култура, литература, просвита и публицистика и облапя уводне слово и написи зоз обласци руского язика чийо авторе: мр Гелена Медєши, Два вариянти русинского язика: прешовска и панонска, др Михайло Фейса, Винїмково резултати рускей лексикоґрафиї, др Юлиян Рамач, Фразеолоґийни словнїк руского язика и Блажена Хома Цветкович, Одбор за службене хаснованє язика и писма
Прилоги зоз културе написали: Др Мигаль Капраль, Dr. Káprály Mihály, Селско-ґаздовски календар на рок 1942 и Дюра Латяк, Руснаци и їх гумор у друкованих медийох. Авторе написох зоз литератури: мр Славомир Олеяр, Путко, Терезия Кубанїйова, Треци керестурски приповедки, а зоз Словацкей, Михал Симунович, Нє нашо є, алє нам барз пристава и Ирина Гарди Ковачевич, Зависц.
О просвитних питаньох прилоги пририхтали: др Михайло Фейса, Св. браца Кирил и Методий - перши славянски учителє, Ирина Папуґа, Зоз прешлосци нашей церкви у Бачинцох - ученє виронауки у прешлосци и тераз и Татяна Таґасович Винай, Мой оцец ми приповедал, Здогадованє на др Мафтея Виная. Написи зоз публицистики составели и пририложели: мр Гелена Медєши, Кед о словох слово, Гавриїл Колєсар, Змоцнїц усиловносци на диґитализованю друкованого нашлїдства и Єлена Перковичова, Сторочнїца народзеня Ирини Колєсаровей
*
Часопис зборнїк роботох „Studia Rutnenica" виходзи на основу члена 32. Статута Дружтва, хтори глаши: „Дружтво видава свой рочнїк у хторим шe oбявюю прилоги сотруднїкох хтори разробюю питаня язика, литератури и културе як и написи зоз eтнолоґиї, етноґрафиї, eтномузиколоґиї и други, a вязани су за язички и духовни идентитет Руснацох. Oбяавюю ше и информациї вязани за статутарну дїялносци Дружтва. Глашнїк шe видава виключно зa популаризованє дїялносци Дружтва“.
„Studia Ruthenica“ ма Редакцию у хторей сотруднїки зоз обласци руского язика, литератури и култури: др Юлиян Рамач, главни редактор и члени: др Александер Д. Дуличенко, др Оксана Тимко Дїтко, др Мухайло Лїкар, Блажена Хома Цветкович и др Михайло Фейса, лектор мр Гелена Медєши, преклади на анґлийски язик мр Славомир Олеяр и София Николаєвич, преламованє и технїчне ушоренє Вероника Вуячич и за видавателя Ирина Папуґа, секретар Дружтва. Од 2018. року податки о StudiaRuthenici ше находза на Vikipediji и на www sajtu Дружтва druztvo.org.
Нови Сад, 12. 12. 2025. године И. Папуга
ЗБОРНИК РАДОВА „STUDIA RUTHENICА” 31 (44)
Нови Сад, 2025, 136 страна
Дружтво за русински језик, књижевност и културу (основано 4.12.1970. године у Новом Саду издаје свој гласник од 1975. године. Гласник/годишњак Дружтва је до 1987. године носио назив „Творчосц" (Стваралаштво), а од 1988. године излази као „Studia Rutnenica". Објављено је 13 бројева „Творчосци" и 31 број часописа „Studia Rutnenicа" (заједно 44 гласника). Од трећег броја „Studia Rutnenica" излази као Зборник радова. Радови/написи у Зборнику се објављују на русинском језику са резимеима на српском и енглеском језику.
31. број Зборника Studia Ruthenica посвећен је јубилејима: 50 година Граматике русинског језика Миколе М. Кочиша (1974), 30 година Српско-русинског речника І том 1995 – ІІ том 1997 и 15 година Русинско-српског речника (2010). У првом делу Зборника објављен је напис Блажене Хома Цветковић, под називом: Пет деценија од излажења Кочишеве Граматике, Од Матерњег језика до Граматике русинског језика
Други део Зборникау целини је посвећен Седмом научно-стручном скупу, под називом: Реч о речима Русински језик, култура, књижевност, просвета и публицистика и обухвата: уводну реч и написе из области русинског језик чији су аутори: мр Хелена Међеши, Две варијанте русинског језика: прешовска и панонска, др Михајло Фејса, Изузетни резултати русинске лексикографије, др Јулијан Рамач, Фразеолошки речник русинског језика и Блажена Хома Цветковић, Одбор за службену употребу језика и писма.
Прилоге из културе су сачинили: др Михаљ Капраль, dr. Káprály Mihály, Селско-ґаздовски календар на рок 1942 и Ђура Лаћак, Русини и њихов хумор у штампаним медијима. Аутори написа из књижевност су: мр Славомир Олејар, Путко, Терезија Кубањијова, Треће крстурске приповедке, а из Словачке, Михал Симуновић, Није наше, али нам пристаје и Ирина Харди Ковачевић, Завист.
О просветним питањима прилоге су сачинили: др Михајло Фејса, Св. браћа Ћирило и Методије – први словенски учитељи, Ирина Папуга, Из прошлости наше цркве у Бачинцима - учење веронауке у прешлости и сада и Татјана Тагасович Винај, Мој отац ми је причао, Сећање на др Мафтеја Винаја, а из области публицистике: мр Хелена Међеши, Кад је реч о речима, Хавријил Кољесар: Појачати напоре на дигитализацији штампане заоставштине и Јелена Перковић: Стогодишњица рођења Ирене Колесар
*
Часопис зборник радова „Studia Rutnenica“ излази на основу члана 32. Статута Друштва, који гласи: „Друштво издаје свој годишњак у којем се oбјављују прилози сарадника који разрађују питања језика, књижевности и културе као и написи из eтнологије, етнографије, eтномузикологије и други, a везана су за језички и духовни идентитет Русина. Oбјавлују се и информације из домена статутарне делатности Друштва. Гласник сe издаје искључиво зa популаризовање делатности Друштва“.
„Studia Ruthenica“ има Редакцију коју чине сарадници у области русинског језика, књижевности и културе: др Јулијан Рамач, главни уредник и чланови: др Александер Д. Дуличенко, др Оксана Тимко Ђитко, др Мухајло Љикар, Блажена Хома Цветковић и др Михајло Фејса, лектор мр Хелена Међеши, преводи на енглески језик мр Славомир Олејар и Софија Николајевић, прелом и техничко уређење Вероника Вујачић и за издавача Ирина Папуга, секретар Друштва. Од 2018. године податци о StudiaRuthenici се налазе на Vikipediji, а исто тако и на www sajtu Друштва druztvo.org.
Нови Сад, 12. 12. 2025. године И. Папуга
